 |
 |
 |
|
|
|
Generativna veštačka inteligencija
Visual Basic .NET, VBA, V. Studio
AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer
* | 1 | 2 | 5 | 8 | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | m | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | Y | Z | ^ |
Abandoned Call - napušteni poziv
ABM Asynchronous Balanced Mode
Absolute Gain - apsolutno pojačanje
Address Resolution - razrešavanje adrese
Advanced Services - napredni servisi
AGC Automatic Gain Control - automatizovana kontrola pojačanja.
Alias Email Address - alijas email adresa
Analog Processor - analogni procesor
Application Framework - radni okvir aplikacije
Artificial Intelligence - veštačka inteligencija
Assembly Language - asemblerski jezik
Authentication - autentifikacija
AVL Automatic Vehicle Location (automatsko lociranje vozila)
Backward Compatible - kompatibilnost sa prethodnim verzijama
Batch Processing - batch obrada
Bioinformatics - bioinformatika
Bluetooth Special Interest Group
Bus Network - mrežna magistrala
CableLabs Certified CableModem
Call Abandons napušteni pozivi
Capture Division Packet Access
Capture Division Packet Access CDPA
Cathode Ray Tube katodna cev CRT
CDMA - Code Division Multiple Access
Cellular Digital Packet Data Group
CESID - Caller Emergency Service ID
CGI - Common Gateway Interface
Characterization (karakterizacija)
CIFS Common Internet File System
CIT Computer Integrated Telephone
CLAS - Centrex Line Assignment Service
Clipping Path (putanja odsecanja)
Device Resolution (rezolucija uređaja)
Direct InterLATA Connecting Trunk Groups
Direct InterLATA Connecting Trunk Groups
Dynamic Range (dinamički opseg)
Gray Scale (skala sivih tonova)
Image Resolution (rezolucija slike)
Interlaced GIF (prepleteni GIF)
Magneto-Optical (magnetno-optički)
Search Engine (mašina za pretraživanje)
Thermal Dye Transfer (termički transfer boja)
Transfer Rate (brzina prenosa)
Unsharp Mask (zatupljena maska)
Virtual Memory (virtuelna memorija)
Digitalni gotovi novac. Nekada su postojale samo prodavnice. Da biste nešto kupili, bio Vam je potreban novac. Onda su izmišljeni čekovi. I vlasnici radnji su ih uzimali. Nakon toga su izmišljene kreditne kartice, koje su bile neka vrsta čekova koji su kasnije realizovani. Kada su kreditne kartice počele da se koriste, bilo je moguće kreirati kataloge koji su slati poštom i instalirati 800 linije i call centre u kojima su preko ovih 800 linija prihvatali narudžbine, a plaćanje se vršilo tako što im je davan broj kreditne kartice. Zatim su prodavci počeli da koriste Internet, postavljajući na njega kataloge, u nadi da će neko kupiti nešto na osnovu njih. Međutim, bilo je neophodno pronaći način na koji bi se obavilo plaćanje. Kreditne kartice su mogle da posluže, ali su mnogi novinari pisali da je Internet "nesiguran" i da svako da može da ukrade broj kreditne kartice i krene besomučno da troši tuđi novac. Niko nije tražio od tih novinara da daju konkretne primere takve zloupotrebe, niti ih je iko pitao u vezi zakonske odredbe Federalne vlade, kojom je ograničena mogućnost korišćenja kreditne kartice na 50 dolara u slučaju prevare. Nažalost, priče koje plaše ljude su uvek efektne. U međuvremenu su neki preduzetnici uvideli da je moguće rešiti ovaj problem kreiranjem "digitalnog keša". Još uvek niko ne zna tačno šta je to. Mnogi ljudi rade na pripremi njegovih varijacija. Ideja je da postoji neki oblik transfera kodiranih informacijama u kojima će se nalaziti instrukcije za uzimanje novca sa računa jedne osobe i za plaćanje drugoj.
 |
|||
|
|||
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272 |
||
