Termin koji definiše poslovanje kompanije koja prodaje svoju robu drugoj kompaniji i kupuje njenu robu, umesto da se roba prodaje potrošačima, što se označava kao B2C (business to customer). Jedna od najvećih B2B oblasti obuhvata postavljanje sistema za kompanije preko kojih se one snabdevaju robom drugih kompanija, koristeći Internet za ubrzavanje procesa. Evo jednog primera iz Aribe, jednog od lidera na ovom polju. U današnjoj ekonomiji, kada su dominantna pravila Interneta, kako kompanije mogu da osiguraju vodeće pozicije? Odgovor je: korišćenjem Interneta za približavanje potrošačima i partnerima, za integrisanje lanaca isporuke i za korišćenje novih mogućnosti za zaradu. Samo prihvatanjem promena i njihovom primenom kompanije mogu da očekuju da će sutra postati dot-com kompanije. U današnje vreme e-trgovina podrazumeva korišćenje Interneta i za pridobijanje "poena" u odnosu na konkurenciju, ne samo poboljšanjem efikasnosti i efektivnosti postojećeg poslovanja, već konstantnim prilagođavanjem brzim promenama. I pored ovih imperativa za prebacivanje poslovanja na Internet, kupovina na ovakav način je i dalje prilično nezgrapna i skupa. AMR procenjuje da se cena po transakciji kreće između 75 i 175 američkih dolara, što često premašuje cenu proizvoda koji se kupuju. Ova zapanjujuća činjenica je posledica toga da se većina transakcija odvija preko složenih zahteva sa dosta “papirologije” - u njeno odobravanje i u naručivanje traženih proizvoda uključena je visoka administrativna cena, bez umanjenja cene po jedinici proizvoda kada se poveća naručena količina. Ovi procesi često uključuju preispitivanje ključnih informacija, dugačke cikluse odobrenja i značajno uključivanje osoblja iz finansijskih i administrativnih odeljenja, tako da se krajnji korisnici često saočavaju sa velikim kašnjenjima i gubicima u produktivnosti. Pored povećanja vremena i troškova koje iziskuje ručna obrada, organizacije imaju još veće troškove kada ne mogu da izvrše nabavku proizvoda u dovoljno velikim količinama po niskim cenama. Većina organizacija nema sisteme koji bi im omogućili praćenje kupovina i prikupljanje podataka koji su neophodni za pregovore o povoljnijim popustima kod prioritetnih dobavljača. Osim toga, u većini organizacija postoji i problem poznat kao "odmetnička kupovina" ("maverick buying"), koji nastaje kada osoblje ne poštuje interne smernice za ophođenje sa dobavljačima. Kada zaposleni ne kupuju od prioritetnih dobavljača, organizacija plaća veću cenu. AMR procenjuje da ovakva kupovina samo kod jedne trećine resursa košta organizaciju od 15 do 27 odsto više u odnosu na kupovinu od prioritetnih dobavljača. Osim toga, slab uvid u način potrošnje i ograničena količina informacija još više ograničavaju dobit. Tradicionalno obrađivanje nabavki obično umanjuje mogućnosti za zaradu i nameće veće troškove za dobavljače. Ako kupci ne mogu da usmere narudžbine ka prioritetnim dobavljačima, ti dobavljači su na gubitku. Kod dobavljača je problem i to što je popunjavanje narudžbina često neefikasno, podložno greškama i zahteva dosta truda. Dosta vremena se troši na ručno unošenje narudžbina koje stižu faksom ili se primaju preko telefona, a zatim se ručno proveravaju svi papiri, fakture i otpremnice. Dobavljači dosta vremena troše i na prikupljanje podataka o kupcima i prodajnim cenama, uključujući kreiranje i distribuiranje papirnih kataloga. Bez potpuno automatizovanih tehnologija integrisanih sa elektronskom trgovinom, i kupci i dobavljači imaju znatno veće troškove.


	© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272