Već godinama je 10 Gigabit Ethernet isti kao i originalni Ethernet sa 10 miliona bitova u sekundi, koji se danas koristi u kancelarijama i domovima. Jedina razlika je što je bržI - mnogo brži. Ima još tri nule u brzini prenosa. Prenosi 10.000.000.000 bitova u sekundi naspram 10.000.000 bitova u normalnom deset megabitnom Ethernetu. 10 Gigabit Ethernet ima isto zaglavlje. I dalje se koristi isti format za zaglavlje, za istu preambulu od osam bajtova i istom minimalnom (64 bajta) i maksimalnom (1.518 bajtova) veličinom okvira. Najveća promena se ogleda u tome što je eliminisan metod CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection), jer 10 Gigabit Ethernet koristi samo full-duplex mod, što znači da je ukinuta detekcija kolizije. Ovo će eliminisati neke nepodudarnosti koje su se javljale na nekim instalacijama brzog Etherneta i Gigabit Etherneta. Sledeća razlika je da koristi isključivo optičko vlakno. Svih sedam tipova fizičkih interfejsa, ili PHY, su optička vlakna. Ne postoji IEEE radna grupa koja se fokusirala na uspostavljanje standarda za bakarne kablove. Ako se 10 Gigabit Ethernet ikada bude pokretao sa kablovima sa upredenim paricama, rastojanja će biti veoma ograničena. Svaki PHY sadrži PSC podsloj (Physical Coding Sublayer), koji je odgovoran za kontrolisanje uzoraka prenetih bitova, i PMD (Physical Media Dependent) sloj, koji je odgovoran za konvertovanje bitova u svetlosne signale. Za PMD se ponekad koristi termin “optički”. Ovi slojevi su me|usobno nezavisni. Kod Gigabit Etherneta postoje samo dva tipa standardizovanih optičkih interfejsa kojih se treba pridržavati: oni koji podržavaju optičko vlakno sa više modova rada i oni koji podržavaju optičko vlakno samo sa jednim modom. Glavna razlika izme|u jednog i više modova jesu podržane frekvencije svetlosti i odgovarajuća razlika u opsegu. Veće talasne dužine koje se koriste kod jednog moda obezbe|uju veća rastojanja. Druga značajna promena je što sada postoje LAN i WAN PHY za svaki PMD. Tri optička linka sa dva PHY-a daju šest jedinstvenih interfejsa. Sedmi interfejs se ponekad označava kao LX4 interfejs; to je LAN PHY koji koristi svetlost sa frekvencijama iz opsega od 1.310 nm. Glavna razlika je što ostali PMD slojevi konvertuju bitove u svetlost serijski, a WWDM (Wide Wavelength Division Multiplexing) interfejsi koriste WDM tehnologiju za multipleksiranje bitova preko četiri talasne dužine. Ovaj interfejs je najraznovrsniji, jer podržava i 62,5-mikronsko multimode vlakno na kraćim rastojanjima (300 metara) i single-mode 9-mikronsko vlakno na dužim rastojanjima (10 kilometara). Ako se pitate zašto postoji toliko različitih verzija, znajte da niste jedini, posebno ako se uzme u obzir da postoji preklapanje izme


	© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272