Rečnik komunikacionih tehnologija

800 Service

Besplatni telefonski poziv čije troškove snosi pozvana, umesto pozivne strane. Generički i zajednički termin za In-WATS (Wide Area Telecommunications Service) servis koji obezbeđuje telefonska kompanija bilo da je reč o LEC-u (Local Exchange Carrier), ili IXC-u (IntereXchange Carrier). U Severnoj Americi, po redu uvođenja, svi ovi In-WATS servisi imaju pozivne brojeve 800 (1967), 888 (1996), 811 (1998), 866 (2000), ili 855 (2001); napomena: budući 800 brojevi će slediti konvenciju 8NN, koja nalaže korišćenje dve identične poslednje cifre. Ovakvi 800 servisi se obično koriste radi prodaje nečega (na primer, hotelskih rezervacija i odeće), ili radi iznajmljivanja automobila. Ideja besplatnog servisa je da navede korisnika da pozove broj, jer, ako je reč o međugradskom pozivu, on će koštati korisnika i zato se ovaj možda neće olako odlučiti da pozove. Pokretači 800 servisa koriste razne načine da osmisle i naplate svoje usluge. 800 servis funkcioniše na sledeći način. Nalazite se negde u Severnoj Americi i okrenete 1-800, 1-888, 1-811, 1-866 ili 1-855 i još sedam cifara. Centrala lokalne telefonske kompanije (LECLocal Exchange Carrier) vidi “1” i prepoznaje međugradski poziv. Osim toga, prepoznaje pozivni broj 8NN i postavlja upit centralizovanoj bazi podataka, radi dalje obrade poziva, gde obično dalji tretman preuzima SS7 (Signaling System 7) link. Centralizovana baza podataka je smeštena na Service Management Systemu (SMS), koji predstavlja centralizovanu platformu za obradu. Baza podataka identifikuje da li 8NN broj obezbeđuje LEC, ili IXC (InterExchange Carrier). Na osnovu te informacije i uz pretpostavku da je broj oslobođen naknade za međugradski poziv povezan sa nekim IXC, LEC komutator usmerava poziv do odgovarajućeg IXC-a. Kada preuzme kontrolu nad pozivom, IXC obrađuje broj servisa 800 i može da ga prevede u “pravi” telefonski broj kako bi bio ispravno usmeren. Alternativno, IXC prevodi 800 broj u interni, nestandardni 10-cifreni broj, radi daljeg usmeravanja ka krajnjoj centrali (CO) i telefonskoj liniji, ili grupi linija. Evo jednog primera iz stvarnog života: izdavač ove knjige ima broj na 800 servisu - 800-LIBRARY (ili 800-542-1279). Kada bilo ko pozove taj broj, MCI ga rutira na prvi slobodni kanal rezervisanog T-1 kola koje je iznajmljeno od MCI i povezuje MCI New York City POP (Point Of Presence) sa EMP New York City centralom. Pošto međugradski poziv 800 servisa u suštini predstavlja zahtev za pretraživanje baze podataka i prevođenje za dolazeće telefonske pozive, postoji beskonačno mnogo 800 servisa koje je moguće kreirati. Možete da naložite telefonskoj kompaniji da menja šablone za usmeravanje poziva na osnovu vremena u toku dana, dana u nedelji, pozvanog broja i broja sa koga poziv stiže. Neke kompanije koje obezbeđuju međugradske telefonske linije menjaju instrukcije za rutiranje poziva iz minuta u minut. Na primer, možda postoje dva pozivna centra ka kojima se upućuju 800-pozivi. Kada je jedan centar zauzet, možete da zatražite od svoje telefonske kompanije da preusmeri sve 800-pozive na pozivni centar koji nije zauzet. Za više informacija, posebno u vezi opcija koje možete da dobijete preko 800 servisa, videti Eight Hundred Service i One Number Calling. U maju 1993. godine IEEE je dao nalog da svi 800 (i svi 8NN) brojevi postanu prenosivi. To znači da korisnici mogu da koriste svoj isti 800 telefonski broj i kod druge telefonske kompanije. Videti i 800 Portability. 800 servisi su u svetu poznati kao besplatni servisi (“Freefone Services”). U drugim zemljama se eventualno koriste druge šeme pozivanja - na primer, 0-800 i 0-500. Ovakvi servisi su poznati i pod nazivom “Greenfone”. U junu 1996. godine ITU-T je odobrio standard E.169, Universal International Freefone Number (UIFN) brojeva, poznat i kao Global 800. UIFN će funkcionisati i nezavisno od nacionalnih granica, na osnovu standardne šeme numeracije sa pozivnim brojevima 800, 888, ili 877, plus 8-cifreni broj. Videti i UIFN i Vanity Numbers.